078 117 830

Finomen, naš korporativni blog

6

Oct, 2017

Projekat Everest

By: | Tags: , , , , , , , , | Comments: 0

Prema dosadnim statistika sa naših socijalnih mreža, izgleda da je je najava Projekta Everest – prava stvar a vjerovatno izazvana pričom od IRR, NPV i investicijom vrijednom preko 300 miliona eura.

Šta je zapravo Projekat Everest? Tako je Deloitte nazvao Studiju izvodljivosti za izgradnju II bloka TE Pljevlja a kojom ćemo mi baviti danas iz jednog drugog ugla o kome se uopšte ne priča.

.

Obzirom da se radi o prilično osjetljivim stvarima, Studiju izvodljivosti za izgradnju II bloka termoelektrane Pljevlja smo skinuli sa sajta Vlade crne Gore i ona se nalazi na sljedećem linku.

O ovoj projektu postoji dosta polemika u javnosti. Neki su za, neki protiv; obje strane potežu argumente za i protiv. Priča se o pretpostavkama zaliha uglja koje su uzete kao polazna osnova za isplativnost investicije, o deficitu električne energije u zemlji, o proizvodnoj cijeni električne energija… Mi se time ne bavimo i uzimamo da su pretpostavke navedene u fizibiliti studiji 100% tačne.

.

Mi se danas bavimo onim što se zove – investicionom analizom Projekta Everest, tačnije stopom isplativosti projekta (IRR), neto sadašnjom vrijednošću (NPV) i traženom neophodnom stopom povrata sredstava (SPS).

Činjenice iz fizibiliti studije su sljedeće:

  1. tražena neophodna stopa povrata investicija (SPI) projekta iznosi 9%. 
  2. IRR (stopa isplativosti projekta) slučaju Delloite analize iznosi 10,7%. Kada je stopa povrata investicije (SPI) veća od IRR (ok, znamo da je malo dosadno ali nastavite da čitate) onda je projekat – neisplativ. Logično – stopa isplativosti projekta je manja od  troška finansiranja.
  3. NPV projekta iznosi približno 48 miliona eura. Kada je NPV veći od 0 (nule) onda je projekat  isplativ.

Sada se pitate: dobro, zašto sam čitao ovaj tekst? Polako, dolazimo do suštine današnjeg teksta.

Deloitte na strani 62 Studije izvodljivosti vrlo precizno konstatuje: neophodna stopa povrata investicije (SPI) iznosi 9%, pretpostavljajući strukturu finansiranja na sljedeći način: 30% finansiranja iz sopstvenih sredstava i 70% iz kreditnog  zaduženja.

Dakle, zahtijevana stopa povrata sredstava (SPS) je 9% ako i samo ako je finansijska konstrukcija takva da se izgradnja finansira 30% iz sopstvenih sredstava i 70% iz duga. To znači sljedeće: ako se promijeni struktura finansiranja, zahtijevana stopa povrata investicije (SPI) takođe se mijenja!

Ako promijenimo strukturu finansiranja tako što povećamo finansiranje sopstvenim sredstvima, tada se pogoršava isplativost projekta jer je finansiranje iz sopstvenih sredstava skuplje od finansiranja iz kredita.

Kada povećamo sopstveno finansiranje na sa 30 na 46%, tada je stopa povrata investicije (SPI) 10,8%. U tom slučaju je stopa povrata investicije (SPI) veća od interne stope rentabilnosti (IRR) i  tada je projekat – neisplativ.

Ova promjena je prikazana u sljedećoj tabeli (gledajte samo poslednja tri reda tabele), u kojoj smo napravili scenario analizu promjene strukture finansiranja na stopu povrata investicije.



.

Obzirom da je finansijer Češka eksportna banka odustala od finansiranja, to vrlo vjerovatno znači da će se mijenjati struktura finansiranja. 

Zaključak: Čak i slučaju da se u potpunosti ispune sve ostale pretpostavke iz Studije izvodljivosti, ako se promijeni struktura finansiranja na način da sopstveno finansiranje iznosi preko 45% ukupne investicije, Projekat Everest je neisplativ. Prevedeno u brojeve, ako se iz sopstvenih izvora bude finansiralo preko 144 miliona eura, projekat će biti finansijski neisplativ.

Share on Facebook11Tweet about this on TwitterShare on Google+0Share on LinkedIn0